Course categories:


Stručna praksa iz inženjerske geodezije
Nastavnik: Vukan Ogrizović
Znanja stečena u Geodetskoj metrologiji, Geodetskim mrežama, Inženjerskoj geodeziji 1 i 2, ovde se primenjuju u realnim uslovima. Studenti vrše merenja u mreži za posebne namene, proračunavaju parametre za obeležavanje objekta i vrše ocenu tačnosti merenih i izvedenih parametara mreže i objekta. Ovaj predmet je deo integralne stručne prakse, koju na istom terenu/objektu zajedno izvode studenti od prve do četvrte godine studija, fokusirajući se svaki na svoj deo problema.
Fotogrametrija i daljinska detekcija
Nastavnik: Vukan Ogrizović
Iz fotografije se može izvući velika količina informacija, a iz dve fotografije, preklopljene u određenom procentu, može se izmeriti i treća dimenzija, dubina. Ova disciplina uči kako se fotografski snimci, nekada na klasičnom filmu/staklu, a sad digitalni, mogu upotrebiti za snimanje velikih površina iz letilica, ili za detalno snimanje objekata na Zemlji. Tokm semestra, napravićete projekt jednog fotogrametrijskog snimanja, plan leta, izvršićete merenja i obraditi ih.
Geoinformatika 2
Nastavnik: Vukan Ogrizović
Najveću količinu podataka u jednom geoinformacionom sistemu čine satelitski snimci. Snimak, međutim, ne možemo direktno ubaciti u GIS, već je, prethodno, potrebno izvršiti radiometrijsku i geometrijsku korekciju. To ćemo uraditi naučivši, između ostalog, i obradu digitalnih slika. Iz snimaka se mogu načiniti i digitalni modeli terena, a predavanjjima i vežbanjima pokriće se i napredne analize rasterskih i vektorskih podataka jednog GIS-a.
Satelitska geodezija
Nastavnik: Vukan Ogrizović
Sigurno najpoznatija satelitska tehnika koja se koristi u geodeziji su globalni navigacioni satelitski sistemi (GNSS). Ali, osim njih, koji će biti ovde detaljno izučeni, oko Zemlje orbitiraju i razni drugi sateliti koji prikupljaju podatke o Zemljinom gravitacionom polju. Osim altimetrije, laserskog merenja dužina do satelita i Meseca, naučićemo i šta je to radio-astronomija i koja je njena uloga u fundamentalnoj geodeziji.
Kartografija
Nastavnik: Vukan Ogrizović
Istorijski, osnovni geodetski proizvod je karta. Zemljina površ, ili njen segment, kao krivolinijska površ, u ravan se preslikava s deformacijama. Kartografske projekcije obrađuju preslikavanja i deformacije prilikom preslikavanja. Karte, u zavisnosti od razmere, prikazuju veći ili manji nivo detalja terena, čime se bavi generalizacija prikaza. Ali, zahvaljujući brzom tehnološkom razvoju, karte postepeno postaju internet bazirani geoinformacioni sistemi, pa ćemo ovde naučiti i šta su to web karte i koja je njihova primena.
Gravimetrija
Nastavnik: Vukan Ogrizović
Sva merenja se vrše u polju sile Zemljine teže, što znači da gravitacija utiče na njih. Naučićemo da izmerimo ubrzanje sile Zemljine teže, da izračunamo koliko smo ga precizno izmerili i gde ćemo te rezultate primeniti. Ova veličina se odavno meri i iz veštačkih Zemljinih satelita, pa ćemo proći kroz najvažnije misije koje se time bave.
Geoinformatika 1
Nastavnik: Vukan Ogrizović
Geonauke koriste razne vrste informacija da opišu pojave koje izučavaju. Te velike količine podataka smeštamo u relacione baze podataka, radi lakšeg i konzistentnog pristupa, a prostornimi atributima is postavljamo na jedinstveno mesto u koordinatnom sistemu. U tom smislu, naučićemo šta je vektor, raster, alfanumerički podatak i kako da iz toga damo odgovore na pitanja gde se neki objekat nalazi, koje su mu osobine, kakav mu je odnos sa drugim objektima i sl.
Račun izravnanja
Nastavnik: Vukan Ogrizović
Lekcije naučene u Teoriji grešaka merenja, ovde se primenjuju na rešavanje sistema jednačina sa prekobrojnim merenjima, što se naziva metodom najmanjih kvadrata. Naučićemo koji su granični uslovi tačnosti kod projektovanja geodetskih mreža, kako testiramo adekvatnost izabranog modela, pronalazimo grube greške u merenjima i ocenjujemo nepoznate parametre.
Teorija grešaka merenja
Nastavnik: Vukan Ogrizović
Geodezija se bavi merenjem. Uvek merimo s greškom, tačno merenje ne postoji. Teorija grešaka merenja nas uči kako da ocenimo greške koje činimo tokom merenja, kako da ih kontrolišemo, umanjimo, kako da proverimo da li smo, i koliko, nešto dobro izmerili.